[Generalna , BELEX , Edukacija ] 05 Maj, 2008 21:35

12 tipova ekonomskih promena

Nastavak od Uticaj ekonomskih promena na imovinu preduzeća. 

U bilansu je primenjena osnovna računovodstvena jednačina:IMOVINA = OBAVEZE + KAPITALTa jednačina predstavlja osnovno obeležje bilansa: BILANSNA RAVNOTEŽA.Podaci o stanju imovine, obaveza i kapitala na određeni dan uzimaju se (prepisuju) sa konta glavne knjige.Iz ove jednačine proizilazi da se kapital izračunava na sledeći način:KAPITAL = IMOVINA – OBAVEZE Polazeći od navedenog kriterijuma moguće je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena i to: 
№:Ekonomske promene:A = K + O(pasiva)
1.Povećanje uloga osnivača++ 
2.Smanjenje uloga osnivača-- 
3.Zaduženje kod poverilaca+ +
4.Razduženje kod poverilaca- -
5.Izmene u sastavu aktive± -
6.Izmene u sastavu pasive ±±
7.Prihodi od prodaje++ 
8.Rashodi od prodaje-- 
9.Vanredni prihodi++ 
10.Vanredni rashodi-- 
11.Smanjenje obaveza usled prihoda +-
12.Povećanje obaveza usled rashoda -+
Prvih osam ( 8 ) promena su one promene koje su se javile i pri prethodnoj klasifikaciji, samo su sada date rasčlanjeno. Nove su, zapravo, samo poslednje četiri grupe promena.Prihodi i rashodi koji se javljaju u vezi sa prodajom bilo proizvoda, roba ili usluga su ovde izdvojeni od vanrednih prihoda. Razlozi za njihovo izdvajanje treba tražiti u okolnosti da između ovih prihoda i rashoda postoji čvrsta korelaciona veza. Naime, svaki prihod od prodaje je praćen rashodima. Takva povezanost ne postoji kod ostalih vrsta prihoda i rashoda, tako između vanrednih prihoda u koje se ubrajaju viškovi, primljeni pokloni i sl. I vanrednih rashoda koje čine manjkovi, dati pokloni i štete ne postoji nikakva međusobno povezanost. Ovo treba imati u vidu kada se ocenjuje njihov uticaj na sopstveni kapital. Kada je reč o prihodima i rashodima na osnovu prodaje, tada će sopstveni kapital biti povećan samo za razliku između prihoda i rashoda, ako su prihodi veći od rashoda, odnosno smanjen za njihovu razliku ako su rashodi veći od prihoda.Kod vanrednih prihoda, budući da nema rashoda koji su s njima povezani sopstveni kapital se povećava za ceo iznos prihoda, odnosno ako nastupi vanredni rashod sopstveni kapital će biti smanjen za pun iznos nastalog vanrednog rashoda jer nema prihoda iz koga bi on bio pokriven. Smanjenje obaveza usled prihoda:Promena pod rednim brojem 11 je složena promena. Ona se sastoji od dve proste promene: a) od izmirenja obaveza i b) od priliva novca po osnovu prihoda.Pri definisanju prihoda je istaknuto da prihodi povećavaju aktivu, to je konačno dejstvo svakog prihoda. Ponekad prihodi, u trenutku svog nastanka, međutim, ne povećavaju aktivu, već dovode do smanjenja obaveza, dok povećanje aktive nastaje tek onda kada se obaveza izmiruje. Isplaćeni iznos na ime izmirenja obaveze je u tom slučaju niži za iznos nastalog prihoda. Primer za promenu 11: Dobavljaču koji je zakasnio sa isporukom, je na ime penala, u skladu sa ugovorom zaračunato 1,000 RSD, o čemu je obavešten knjižnim pismom. Zaračunati penali predstavljaju za preduzeće vanredni prihod. Ovaj vanredni prihod ima za posledicu smanjenje obaveze prema dobavljačima i povećanje sopstvenog kapitala. Povećanje obaveza usled rashoda:Promena pod rednim brojem 12 je nepotpuna, jer iskazuje samo povećanje rashoda i obaveza, ali ne i isplatu obaveza. Konačno dejstvo svakog rashoda je smanjenje aktive. Privremeno, međutim, rashodi, mogu povećati obaveze, dok će do smanjenja aktive doći u trenutku isplate obaveza, jer će i isplaćeni iznos biti veći za iznos nastalog rashoda. Primer za promenu 12: Zbog neblagovremenog plaćanja obaveze prema dobavljaču, prema njegovom knjižnom pismu za zateznu kamatu je zaračunato preduzeću 2,000 RSD. Ovaj finansijski rashod smanjuje sopstveni kapital i povećava obaveze prema dobavljačima. U sledećem primeru pratiću dejstvo, svake od opisanih promena, na imovinu preduzeća ovim sukcesivnim bilansima. Preduzeće „N“ ima na dan 1.1.2007. sledeća srdstva i izvore iskazane u bilansu: 
BILANS 0
AKTIVAPASIVA
Stalna sredstva100,000Sopstveni kapital110,000
Žiro-račun50,000Kratkoročni kredit20,000
Gotovi proizvodi60,000Obaveze prema dobavljačima80,000
 210,000 210,000
 Na ime povećanja osnivačkog uloga, vlasnik preduzeća je uplatio na račun preduzeća 50,000 RSD. Ova ekonomska promena pripada prvoj grupi ekonomskih promena i tangira gotovinu na žiro-računu i kapital vlasnika – sopstveni kapital. 
BILANS 1
AKTIVAPASIVA
Stalna sredstva100,000Sopstveni kapital160,000
Žiro-račun100,000Kratkoročni kredit20,000
Gotovi proizvodi60,000Obaveze prema dobavljačima80,000
 260,000 260,000
 Sa žiro-računa je ispaćeno 20,000 RSD na ime povlačenja dela uloga od strane vlasnika. Promena ima za posledicu smanjenje gotovine i smanjenje sopstvenog kapitala. 
BILANS 2
AKTIVAPASIVA
Stalna sredstva100,000Sopstveni kapital140,000
Žiro-račun80,000Kratkoročni kredit20,000
Gotovi proizvodi60,000Obaveze prema dobavljačima80,000
 240,000 240,000
 Iz odobrenog dugoročnog kredita kupljena je mašina čija je vrednost 30,000 RSD. Stalna sredstva se usled nabavke mašina povećavaju kao i obaveze prema banci po osnovu dugoročnog kredita. 
BILANS 3
AKTIVAPASIVA
Stalna sredstva130,000Sopstveni kapital140,000
Žiro-račun80,000Dugoročni kredit30,000
Gotovi proizvodi60,000Kratkoročni kredit20,000
   (1) Dodaj komentar  | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
[Generalna , BELEX , Edukacija ] 27 April, 2008 21:22

Uticaj ekonomskih promena na imovinu preduzeća

UTICAJ EKONOMSKIH PROMENA NA IMOVINU PREDUZEĆA 

Ekonomske promene su oni poslovni događaji koji utiču na imovinu preduzeća, bilo da menjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Kako je imovina preduzeća predstavljena u bilansu, to svaka promena koja nastane nakon sastavljanog bilansa menja i bilans, te se ekonomske promene u literaturi često označavaju i kao bilansne promene.

OGLAS>

Ukoliko se posmatra delovanje promena na celinu imovine preduzeća tada se mogu utvrditi četiri (4) osnovne grupe ekonomskih promena: 

1.      promene koje povećavaju aktivu i pasivu za isti iznos,

2.      promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos,

3.      promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom i

4.      promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njime nije tangirana.  

1. Povećanje aktive i pasive za isti iznos može nastati usled: »        povećanja uloga vlasnika, »        zaduženja kod poverilaca i »        usled prihoda.  Za ovu grupu promena je zajedničko da dovode do povećanja nekog oblika imovine preduzeća i da za isti iznos povećavaju neki od izvora, što znači da povećavaju bruto imovinu preduzeća. Povećanje uloga osnivača preduzeća povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Vlasnik preduzeća može svoj ulog povećati bilo uplatom gotovina na račun preduzeća bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja gotovine na račun preduzeća, bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja odgovarajućeg oblika aktive, a na strani izvora će biti povećan sopstveni kapital preduzeća. Povećanje uloga osnivača povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Ukoliko se preduzeće zadužilo kod banke, na primer, uplatom odobrenog kredita, preduzeću će se povećati aktiva, ali će se za isti iznos povećati i njegove obaveze, koje su deo pasive. Znači, zaduženje kod poverilaca povećava bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina preduzeća ostaje nepromenjena. ( Još ponešto o kretanjima u bilansu preduzeća (iz jedne hrvatske skripte) :BILANČANA KRETANJA-centripetalno kretanje- povećava se aktiva i pasiva, dolazi iz okruženja u poduzeće, uvećava zbroj bilance-centrifugalno-smanjuje se aktiva i pasiva, iz posuzeća u okruženje, smanjuje zbroj bilance-koncentrično-aktiva se smanjuje i povećava unutar poduzeća, ne mijenja zbroj bilance ali se mijenja struktura unutar imovine tj. aktive-periferno-u pasivi istovremeno povećanje i smanjenje, u okruženju, ne mijenja se zbroj bilance ali se mijenja struktura pasive tj obveze i kapitala. ) Prihodi – sva povećanja imovine (aktive) proistekla iz poslovanja bez obaveze vraćanja. Prihodi povećavaju aktivu ali i sopstveni kapital preduzeća. Najveći deo prihoda dolazi od PRODAJE roba ili usluga na tržištu. Prihod od prodaje je prodajna vrednost prodatih proizvoda, robe ili usluga na tržištu. Prihodi povećavaju bruto i neto imovinu preduzeća. ( Još jedna definicija prihoda : prihodi-povećanje ekonomskih koristi u obračunskom razdoblju u obliku povećanja imovine ili smanjenja obaveza što ima za posljedicu povećanje kapitala, osim povećanja koje proizlazi iz uplate vlasnika. ) 

2. Smanjenje aktive i pasive za isti iznos nastaje po osnovu:»        smanjenja uloga vlasnika, »        razduženja kod poverilaca i »        rashoda.Povlačenje dela uloga vlasnika koji su uložili u preduzeće smanjuje se ne samo bruto imovina već i neto imovina preduzeća. Isplata obaveza smanjuje gotovinu na računu preduzeća, i dovodi do smanjenja obaveza u pasivi. Razduženje kod poverilaca smanjuje bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina ostaje nepromenjena. Rashodi – to su sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bez mogućnosti naknade.  Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju i sopstveni kapital u pasivi. Rashodi mogu biti izazvani različitom poslovnim događajima, najveći deo rashoda, kao i prihoda nastaje po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Pri prodaji gotovih proizvoda rshode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzeće moralo izvršiti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju i bruto i neto aktivu preduzeća.  

3. Treću grupu ekonomskih promena čine sve one promene koje ne menjaju visinu aktive, već samo njen sastav, a pasivu uopšte ne tangiraju. To su promene usled kojih se jedan oblik imovine pretvara u drugi, na primer, kupovina za gotovo zaliha, naplata potraživanja od kupaca, završetak proizvodnje gotovih proizvoda i sl.  

4. Četvrtoj grupi ekonomskih promena pripadaju promene koje smanjuju jednu vrstu obaveza, a drugu povećavaju, kao što je pretvaranje kratkoročnih kredita u dugoročni, na primer. One menjaju samo sastav pasive, aktiva i bruto imovina i; gotovo po pravilu; neto imovina, ostaju nepromenjene. Navedena četiri tipa ekonomskih promena utvrdili smo na osnovu njihovog dejstva na celinu imovine preduzeća, a ova podela se smatra najnižim stepenom njihovog rasčlanjivanja.Da bi se uočilo delovanje ekonomskih promena na celinu i delove imovine, odnosno bilansa, uobičajeno je da se ekonomske promene klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital i obaveze.Za te potrebe se bilansna jednakost A=P ( aktiva = pasiva ), rasčlanjava tako da glasi A= K+O ( aktiva = kapital + obaveze ). Pasiva se dakle, rasčlanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital.

(0) Dodaj komentar  | [ (0) Trekbekovi ] | [Permalink]
1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»
website stats