[Politika
]
18 Novembar, 2007 09:36
Počelo suđenje Vojislavu Šešelju
Nema tog građanina ili „potrošača“ u Srbiji koji ne zna da je počelo suđenje lideru SRS-a Vojislavu Šešelju. Malo nas je ostalo ravnodušno na njegovo pojavljivanje na državnoj televiziji, a čak su i najzagriženiji zvezdaši propustili blamažu u Solunu i sa velikom pažnjom ispratili slovo haškog sužnja, kako ga neki ovde vole od milja zvati.
Priznajem da sam i sam sa velikom pažnjom pratio izlaganje jednog od najtalentovanijih bivših studenata Sarajevskog pravnog fakultata i velikog prijatelja, dobrotvora i mirotvorca, počivavšeg gosp. H. Sadama.
Šta to fascinira?
Pre svega, mora se odati priznanje gosp. Šešelju na doslednosti u svom političkom kursu. Pročitao sam na nekim sajtovima kako su radikali menjali mišljenje kao jedan deo donjeg veša, kako su nedosledni u svojoj politici i pre svega kako je Veliki Vođa ( gosp. Šešelj) kukavica.
Sve ovo je, veoma uspešno, Šešelj demantovao za ovih 5 godina koliko je u „ Haškom kazamatu“.
Dokazao je da je hrabar, štrajkujući glađu skoro mesec dana, a da je dosledan svojim političkim uverenjima uspešno je demonstrirao u svojoj uvodnoj reči.
Ničega se on ne odriče, pa čak i kontraverznog prijateljstva sa Sadamom Huseinom ( sam Sadam bi više voleo da ga nisu izdali oni i koji su ga doveli na vlast, tj. Amerikanci, i da mu je glava još na ramenima, ali šta je tu je, daj šta daš...).
Kakav stav zauzeti prema ovoj, po svemu sudeći tužnoj epizodi iskompromitovanog haškog tribunala?
Izbor je mršav, staviti se na stranu tribunala, koji je više puta pokazao da je nesposoban, instruisan i lažnog morala i dvostrukih standarda, ili se pak staviti na stranu „crvenog Vojvode“, i osobe za koji mnogi analitičari kažu da je najgore što se ikada pojavilo na političkoj sceni Srbije?
Moguć je i srednji put, lažne neutralnosti, i posmatranja sa visine, tako primamljiv kojekakvim profesionalnim analitičarima i takozvanim ekspertima?
Pošto ovo nije epski sukob između dobra i zla, crnog i belog, već pre između lošeg i zlog ( setite se filma sa Klintom Istvudom „Dobar, loš i zao“), izabraću, ako već moram, lošeg. Pošto sam hrišćanin, uvek sam protiv zla.
A, koji je tvoj izbor, poštovani čitaoče?
....
Priznajem da sam i sam sa velikom pažnjom pratio izlaganje jednog od najtalentovanijih bivših studenata Sarajevskog pravnog fakultata i velikog prijatelja, dobrotvora i mirotvorca, počivavšeg gosp. H. Sadama.
Šta to fascinira?
Pre svega, mora se odati priznanje gosp. Šešelju na doslednosti u svom političkom kursu. Pročitao sam na nekim sajtovima kako su radikali menjali mišljenje kao jedan deo donjeg veša, kako su nedosledni u svojoj politici i pre svega kako je Veliki Vođa ( gosp. Šešelj) kukavica.
Sve ovo je, veoma uspešno, Šešelj demantovao za ovih 5 godina koliko je u „ Haškom kazamatu“.
Dokazao je da je hrabar, štrajkujući glađu skoro mesec dana, a da je dosledan svojim političkim uverenjima uspešno je demonstrirao u svojoj uvodnoj reči.
Ničega se on ne odriče, pa čak i kontraverznog prijateljstva sa Sadamom Huseinom ( sam Sadam bi više voleo da ga nisu izdali oni i koji su ga doveli na vlast, tj. Amerikanci, i da mu je glava još na ramenima, ali šta je tu je, daj šta daš...).
Kakav stav zauzeti prema ovoj, po svemu sudeći tužnoj epizodi iskompromitovanog haškog tribunala?
Izbor je mršav, staviti se na stranu tribunala, koji je više puta pokazao da je nesposoban, instruisan i lažnog morala i dvostrukih standarda, ili se pak staviti na stranu „crvenog Vojvode“, i osobe za koji mnogi analitičari kažu da je najgore što se ikada pojavilo na političkoj sceni Srbije?
Moguć je i srednji put, lažne neutralnosti, i posmatranja sa visine, tako primamljiv kojekakvim profesionalnim analitičarima i takozvanim ekspertima?
Pošto ovo nije epski sukob između dobra i zla, crnog i belog, već pre između lošeg i zlog ( setite se filma sa Klintom Istvudom „Dobar, loš i zao“), izabraću, ako već moram, lošeg. Pošto sam hrišćanin, uvek sam protiv zla.
A, koji je tvoj izbor, poštovani čitaoče?
....
