Paralela Kosovo – privatizacija u Srbiji 

Pre neko veče, dok sam razmišljao o teškoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi povodom samoproglašenja Kosova i Metohije kako samostalne države, javila mi se čudna ideja o podudarnosti kosovskog problema i privatizacije u Srbiji.  Iako sličnosti, makar na prvi pogled, nema, ona je bolno uočljiva. U oba slučaja nama se nameće fakticitet, kao stanje koje, samim tim što postoji, teži ka svom samoodržanju. 

Kosovo – nakon bombardovanja Srbije i okupacije jednog dela naše teritorije, ti isti koji su nas danonoćno zasipali bombama, navode, da zbog stanja na terenu, eto Srbija treba da se odrekne Kosova. Tvrdnje, o tome da su Albanci zaslužili državu, kako Srbija nema moralno pravo na taj deo teritorije čak i najuporniji zapadni političari više ne pominju. Fakt. Stanje na terenu, to je jedino bitno i predstavlja pravo.

Privatizacija u Srbiji – bez ulaženja u načine na koji su pojedinci došli do ogromnog bogatstva u vremenima kada su plate bile po 20 nemačkih maraka, prosto bode oči činjenica kako nam se i u ovom slučaju nameće faktičko stanje. Politička elita uopšte nije zainteresovana da pokrene pitanje porekla i načina sticanja ogromnih bogatstava u Srbiji. Na jedan prećutan način građanima Srbije se poručuje da se pomire sa stanjem stvari – fakticitetom, i okrenu stvarnosti, gde nas očekuju krediti, rate, svakodnevna poskupljenja.

Faktičko stanje postaje obrazac pravnog ponašanja, u kome je važno biti jači, prvi bez obzira na sve. Slaba državna administracija, neotporna na korupciju, nepotizam i kriminal podstiče ovakav pogled na svet.

 A, da li tako želimo da živimo? Da budemo nemi posmatrači, dok se oko nas uspostavlja društvena elita sa temeljima u ne tako davnoj, burnoj, ratnoj prošlosti.Važno je sačuvati sebe, poštenje i čast; jer ako jednog dana uhvatite sebe kako govorite : „Želim da budem kalif, umesto kalifa!“ , budućnost i sebe ste već izgubili. Svak` se rodi da po jednom mre!Čast i bruka žive dovijeka!Njegoš